Pucanje himena krv

Dating > Pucanje himena krv

Click here: ※ Pucanje himena krv ※ ♥ Pucanje himena krv

Sada kada znate dužinu svog ciklusa, sve što treba da uradite je da od prvoga dana sledeće menstruacije oduzmete 12-16 dana kod 28-dnevnog ciklusa do ovulacije dođe 14 dana posle početka menstruacije , ili jednostavno upotrebite naš kalendar ovulacije. Jos jedan unutrasnji uzrocnik je je nedovoljna funkcija jajnika. Nakon ovulacije folikul se pretvara u žuto telo corpus luteum zbog žute boje masti u njemu.

On predstavlja tanki sloj tkiva koji prekriva otvor vagine. Pucanje vena zbog korištenja lijekova Određeni lijekovi smanjuju proizvodnju trombocita, odnosno krvnih pločica koje sprječavaju krvarenje zatvarajući ranice na tkivu. Najviše što ima pravo je da traži od tebe da se zakuneš Allahom da nisi izgubila nevinost u spolnom odnosu bilo koje vrste. Država, poštujući nepisane kulturološke zakone, nije u stanju da te preglede spreći, ali je uspela da ih reguliše utoliko što je tu praksu proglasila nezakonitom ukoliko se ne dobije pristanak devojke. Ona nije dužna da se mužu pravda i pojašnjava šta je bio ili šta bi mogao biti razlog toga. No, prvo ćemo morati stati na kraj mitovima o ženskoj seksualnosti.

Malo je neprijatno da Vas pitam na ovu temu, ali vam verovatno stižu slična pitanja. Iako promene u sastavu sluzi prate jedan opšti obrazac kod žene — vi možete da utvrdite svoj lični ciklus. Sad, znam da je ovo verovatno lakse reci nego organizovati pretpostavljam da ste mladi, nemate prostora samo za sebe niti mozete da odvojite svako vece tokom nedelju dana da eksperimentisete , ali potrudite se da nesto organizujete. Ako uz pucanje vena primijetite i učestalo krvarenje iz nosa i zubnog mesa ili krv u urinu, obavezno potražite pomoć ljekara.

17 stvari koje cure treba prestati učiti o seksu - ODGOVOR : Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Uvek su nam govorili da 'muškarci mogu da prepoznaju', a upozoravali su nas da se ne brišemo isuviše snažno, što je prouzrokovalo zbunjenost o konstrukciji seksualnog organa. Sve nam je rečeno o himenu osim gde se nalazi, šta je to himen i hirovit fakt da žene dele taj biser ni manje ni više nego sa slonicama, magaricama i krmačama. U priči koju je dala jednoj novinskoj agenciji, pod uslovom da ostane anonimna, rekla je da se zabavljala s dečkom kada je imala 15 godina i tada se ono dogodilo. Nakon seksualnih odnose njihova veza nije se održala. Kasnije je Amel upoznala momka koji je bio porodični prijatelj. Amel nema nameru da budućem mužu kaže da više nije nevina i zato se odlučila na operaciju. Potvrdila je da je operacija mnogo skuplja u Parizu nego u Kasablanki, ali da je bolja i bezbednija. Rekla je da je jedna njena prijateljica uradila to u Maroku, ali da se tamo ta hirurška intervencija ne vrši na klinikama, već u privatnim ordinacijama. Starim Grcima nije bilo poznato postojanje himena. Ni otac medicine Hipokrit, ni sveznajući filozof Aristotel ne samo da nisu nikad videli himen, već su tvrdili da je za zdravlje žene od velike važnosti nezakrčena vagina. Galen, čuveni lekar Rimskog carstva, nije spomenuo himen u svojoj detaljnoj analizi ženskih genitalnih organa. Soranus, još jedan cenjeni lekar iz Rima, pominje himen ali samo da bi odlučno tvrdio da ne postoji. Čak i u Diderotovoj Enciklopediji izražene su sumnje o postojanju himena. Ideja devičanstva, kao koncept, moralna kategorija i socijalna konstrukcija, nije veliko iznenađenje, ali postojanje himena, jednog dela ženskog tela, kao što je uvo, prst ili bubreg, nije ni pominjano hiljadama godina. Kako je to moguće? To je zato što himen ima hiljade lica. Veličina i oblik himena varira od devojke do devojke, od žene do žene. Može da samo bude naznačen kao prsten uz rub vaginalnog otvora, ili veći komad tkiva sa jednim ili više otvora. U retkim slučajevima može da se pronađe himen bez otvora, na kome zato mora da se izvrši hirurška intervencija i oslobodi prolaz za menstrualni odliv. Uzevši u obzir osobenost veličine i oblika himena, možda bi bilje tretirati ga kao mesto, a ne kao organ. Da li jahanje, upotreba tampona i gimnastika mogu da ga promene? Šta devičanstvo ima da vidi s himenom? Da li može da se tvrdi da je neko upražnjavao seks na bazi izgleda himena? To su samo neka od mnogih pitanja koje postavljaju devojčice i devojke. Najednostavniji odgovori bi bili: himen je komad tkiva koje se nalazi skoro na samom otvoru vagine. Nije parče kože koja prekriva vaginu, nije membrana. Skoro sve ženske bebe rođene su sa otvorom na himenu. Da otvor nije tu, menstrualna krv ne bi imala kuda da izađe. Svaki himen je različit. Dolaze u svim oblicima i veličinama, mada su neki oblici učestaliji od drugih. Kada je beba rođena ona poseduje izvesne majčine hormone koje čine da himen izgleda natečen i mada je teže videti otvor na himenu, otvor postoji, ali je himen obično preklopljen i nepristupačan za posmatranje. Tokom rasta beba izgubi majčine hormone i himen postaje tanak, skoro providan. Kada devojčica stigne u pubertetsko doba, njen organizam počinje da proizvodi sopstvene ženske hormone, estrogen, i himen ponovo postaje malo nabubren i rastegljiv. Tokom života himen može, ali ne mora, da se promeni zbog seksualne aktivnosti, ali se definitivno menja, cepa, tokom vaginalnog porođaja. Rizik za povredu himena je veći pre puberteta jer tada nije elastičan. To se menja u pubertetu i tampon može da prođe kroz otvor na himenu bez posledica, mada u početku može da se oseća izvesna nelagodnost. Od 75 do 80 posto devojaka ne primećuju nikakav fizički znak nakon defloracije, mada im je uglavnom govoreno da će da krvave i da će biti bolno. A obe situacije i mogu da se dogode. Kada je devojka psihički napeta, vagina nije dovoljno vlažna i prodiranje penisa može da bude bolno. Dečaci vole da govore kako mogu da oseta da li je devojka devica ili ne, tvrdeći da su osetili otpor. Međutim, šta su oni osetili je uplašenost i napetost devojke, a ta napetost prouzrokuje stiskanje vagina kod ulaznog otvora. Uglavnom nisu osetili cepanje himena. Čak ni lekari ne mogu uvek da utvrde da li je himen pocepan i da li je devojka imala koitus, ili već neko strano telo u svojoj vagini. Šta doktori mogu, a to često i rade, je da proglase devojku devicom i na taj način spreče negativne reakcije njene familije. I dan danas u nekim društvima lekarsko testiranje devičanstva je normalna procedura pre sklapanje braka. Ipak, tragovi krvi na čaršafu iz prve bračne noći, bili su, i još jesu najtraženiji dokaz da je mlada bila devica. Krv može da se pojavi na posteljini kao posledica raznoraznih tehnika, pa čak i cepanja himena. Obično je majka mlade ta koja će ćerki da otkrije tajne krvavljena koristeći sopstveno iskustvo. Mlada može da bocne prst i razmaže krv. Može da u vaginu stavi riblje balonče napunjeno krvlju, mada danas postoje već spremljeni paketići sa svim što je potrebno za devičansko krvavljene. U Tajlandu te paketiće prodaju u seks-dućanima, uglavnom prostitutkama koje se reklamiraju kao device, jer su muškarci su spremni da plate mnogo više za intimne trenutke s devicom. Samo u braku žena bi imala regularne seksualne odnose i na taj način bi neutralisala bolest koje bi je u protivnom usmrtila. A u staroj Mesopotaniji na defloraciju se nije gledalo kao na fizičku traumu i nisu poznavali fizičke znakove koji bi karakterisali devičanstvo. Nisu otkrili himen i nije postojao fizički test za utvrđivanje nevinosti. Za njih bi se gubitak nevinosti, koju su cenili kao komercijalnu vrednost, jedino dokazao ako bi devojka ostala u drugom stanju, ili ako bi bila uhvaćena na delu. To nije sprečilo autora jednog evropskog srednjovekovnog romantičnog romana da opiše magični vodoskok u bašti vavilonskog Emira. Naime, po tom romanu mlade devojke su dolazile da peru ruke na fontani, a kada bi nečasna devojka stavila šake u vodu, voda bi vrisnula pocrvenela kao krv. Voda iz te čarobne fontane imitirala je ponašanje devojke u času deflorisanja. Tako bi Emir, koji se ženio jednom godišnje, mogao da izabere samo device. Kako je to bio evropski roman, a ne Vavilonski, i dalje važi da u Mesopotaniji nisu imali fizičkog dokaza devičanstva. U Južnoj Africi testiranje devičanstva regularno se sprovodi i dan danas. Država, poštujući nepisane kulturološke zakone, nije u stanju da te preglede spreći, ali je uspela da ih reguliše utoliko što je tu praksu proglasila nezakonitom ukoliko se ne dobije pristanak devojke. Kulturni običaji proveravanja devičanstva u delu južnoafričkog stanovništva, tvrde neki antropolozi, direktno potiču iz evropskog uticaja koji su uveli hrišćanski misionari. Tradicija proveravanja devičanstva ukorenjena je u Zulu zajednici i praksa je rođena, kako neki tvrde, da bi se osigurala čistoća nacije. Kao deo svoje kulture Zulu i Svazi nacije održavaju jednom godišnje takozvani Kraljevski ples gde devojčice proslavljaju svoju nevinost, izjavljuju svoje devičansko stanje, a i kralj takođe može da izabere mladu iz redova devica. Devojke prolaze kroz testiranje, ginekološki pregled, i samo one koje su proglašene devicama mogu da učestvuju u ceremoniji. Pregled se vrši tako što devojka legne na leđa na jednoj prostirci i odrasla žena proveri da li je devojčin himen netaknut. Devojke koje se testiraju obično su stare od sedam do 26 godina. Ukoliko nije devica glineni znak na čelu je crvene boje. Gubljenje stanja devičanstva, pre stupanja u brak, tokom ljudske istorija bio je fatalan čin. Fatalan zato što više nije moglo da se ispravi počinjeno. U ranijim ljudskim zajednicama, pre poznavanja postojanja himena, seksualna aktivnost svakoga člana zajednice svima je bila poznata. Svet je bio mali i glas je brzo putovao. Nakon otkrića himena postojao je neumoljivi fizički dokaz. Jednom pocepan himen je obeležavao kao oglasna tabla moralnu kategoriju devojke. Međutim, to više nije tako. Jednom pocepan — himen može da se zakrpi i ponosna devojka ponovo postaje devica. U društvima gde je pocepani himen neudate žene nakaradna pojava, devojke koje sebi to mogu da priušte podvrgavaju se restauraciji himena. Manja hirurška intervencija koja čak i nije značajno bolna. Restauracija himena najviše se praktikuje u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Operacija nije komplikovana, a obično se ili prišiju krajevi himena, ili se doda parče tkiva skinuto sa zida vagine. Venegas tvrdi da su na stotine preplašenih devojaka iz svih kultura, Latinoamerikanke, Amerikanke, Korejanke, Kineskinje... Venegas, koja ima zavidan prihod zahvaljujući, između ostalog i tim operacijama, ne krije srdžbu zbog onoga što stoji iza svega toga. Stanje himena je isto toliko relativno koliko i pojam devičanstva. Neko ima himen koji nije ništa drugo do tankog prstena uz ivicu otvora vagine, neko ima elastičan himen koji se rastegne prilikom prodiranja penisa u vaginu, a nakon izlaska muškog polnog organa stanje je isto kao i pre. Neki himeni se pocepaju tokom koitusa, a neki tek prilikom vaginalnog porođaja. Neki himeni, istina manji broj, u potpunosti zatvaraju ulaz u vaginu i predstavljaju medicinski problem najverovatnije pre nego što bi došlo do polnog odnosa. Neke žene, istina manji broj, uopšte nemaju tragove tog tkiva koje nazivamo himen i koji nije ništa drugo do ostatka vaginalnog zida formiranog tokom razvoja fetusa. Čin defloracije, u muškom svetu seksualnih fantazija, markira momenat totalne kontrole. Kada su intervjuisali jednog psihoanalitičara dan nakon terorističkog napada na zgrade bliznakinje u Njujorku, on je prokomentarisao da je Amerika izgubila svoje devičanstvo. Amerika je bila ponižena kao što je ponižena žena koja je izgubila svoje devičanstvo. Draga Saveta, da li sam devica? Htela bih da znam, a da ne idem kod ginekologa, da li sam izgubila nevinost? Da li sam još devica? Da li može da se izgubi nevinost upotrebom tampona? Tačnije, ud je ušao u vaginu ali nije povredio himen. Pitanja koja se postavljao o devičanstvu, odnosno himenu, govore mnogo o važnosti i uticaju seksualne nevinosti na modernu mladež, mladež koja živi u 21. Kad nekoga zaboli zub, ode kod zubara. Himen, koji je fizički neuporedivo manje važan od zuba, ako je uopšte važan, stvara više problema nego zubobolja.